Офанзива на Козару

Ратом захваћен простор тадашње окупиране Краљевине Југославије није заобишао ни подручје Козаре. Десетог јуна 1942. године на Козару је кренула велика непријатељска офанзива. Народно ослободилачки покрет Другог крајишког (козарског) одреда бројао је око 3.500 бораца од чега је било приближно 300 рањених бораца. Фашистчка сила бројала је око 45.000 бораца, који су били наоружани тада најмодернијом опремом.

На Козари се тада налазило око 90.000 људи, жена и дјеце (цивила), који су побјегли из својих кућа, тражећи спас од фашистичког окупатора. Борци Козаре бранили су планину и изнад властитих могућности. Одолијевали  су непријатељу непуних мјесец дана. Међутим, све је више било рањених и погинулих, нестајало је муниције. У ноћи између 3. и 4. јула 1942. године, на западним оборцима Козаре извршен је пробој из обруча. Пробој је успио с обзиром да су партизанске снаге успјеле да пробију линију у дужини од пет километара. Међутим, споро је вршено извлачење цивилног становништва из обруча, тако да је на слободну територију изашло тек неколико хиљада цивила и један мањи дио бораца.

Борци који су изашли из обруча, током дана пробили су се назад на Козару са намјером да пмогну својим друговима који су остали у обручу. Сљедеће ноћи, борци врше пробој на истом мјесту као и претходне ноћи, рачунајући да ће изненадити непријатеља, те да непријатељ неће очекивати снажне нападе у двије ноћи узастопно.

Међутим, нису знали да је ту, у току дана, дошла једна њемачка тенковска дивизија. Пробој те ноћи није успио, одбрана Козаре се распала, а фашисти су кренули у намјеру да униште све пред собом. Борце су убијали на лицу мјеста, а цивиле одводили у логоре. Тих јулских дана са Козаре, у неколико логора широм Југославије и Европе, одведено је укупно 68.600 људи од чега 23.800 дјеце. На Козари је у Другом свјетском рату страдало преко 45.000 становника, од чека 10.000 бораца и преко 35.000 цивилних жртава.