О Приједору

Приједор је варошко насеље новијег доба, чија је ближа околина била  насељена још у давна времена праисторије, крај саме ријеке Сане. На ширим просторима града евидентирана су налазишта  римских и средњевјековних насеља.  У околини Љубије пронађени су бројни споменици из римског доба који свједоче о насеобинама из тих времена и производње гвожђа, као и подаци да се гвоздена руда са приједорских копова, претопљена у топионицама, користила за ковање оружја римских легионара.

Приједор се први пут спомиње у документима крајем 17. вијека у писмима грофа Адама Баћанија за вријеме тзв. Бечког рата ( 1683 – 1699).  Веома брзо Приједор је постао значајан трговачко –  занатски центар захваљујући римским путевима и пловности ријеке Сане,као и првој жељезничкој прузи изграђеној 1873. године.

Епидемије куге и колере нису заобишле ни наш град, као ни велики пожар ( 1882. године) у којем је град потпуно изгорио, па су аустријске власти 1901. године донијеле први урбанистички план по којем је Приједор изграђен као савремено насеље.

Данас, Приједор је развијен урбани, трговински и индустријски центар, а уједно и добар домаћин неким познатим свјетским као и компанијама из Босне и Херцеговине. Према посљедњем попису становништва 2013. године, на подручју града Приједора је регистровано 97.588 становника.  Приједор је трећа највећа локална заједница у Републици Српској, послије Бања Луке и Бијељине, и седма највећа локална заједница у Босни и Херцеговини.

Град на Сани је такође и град богате традиције,  умјетничког стваралаштва и културног насљеђа које је опредијелило и савремени развој града у овој области. Када је далеке 1885. године основано Српско пјевачко црквено друштво „Вила“, мало ко је тада могао наслутити да ће из њега касније развити позоришна и музичка дјелатност на чијим ће темељима израсти Позориште Приједор, Музичка школа и хорови СКУД-а „Младен Стојановић“ и СПД „Вила“.

Кроз преламање класичног и алтернативног, од аматерског до професионалног, са мноштвом умјетничких израза, у  Граду се одвија разноврстан и богат културно – умјетнички живот.  Носиоци развоја културе у граду су Музеј Козаре, Народна библиотека „Ћирило и Методије“, Позориште Приједор, Галерија „Сретен Стојановић“, Спомен кућа породице Стојановић, Центар за приказивање филмова и бројна културно-умјетничка друштва и удружења на подручју града Приједора.

Током година развоја, ови облици су оплемењивани и развијани, тако да је Приједор данас постао регионални центар ликoвне,  позоришне, књижевне и музичке умјетности.

Прву ликовну изложбу у БиХ организовали су приједорски сликари и то први школовани сликари, Тодор Швракић и Перо Поповић, са Бранком Радуловићем из Мостара, 1907. године у Сарајеву, а другу је три године касније Швракић приредио у свом родном граду.  Захваљујући дугој сликарској традицији, богатој збирци умјетничких радова и преко педесет академски образованих и ван граница некадашње Југославије познатих и признатих ликовних умјетника, Приједор се с правом може похвалити да је град сликара и, у посљедњих неколико година, и град мурала, међу првима у БиХ.

 

С правом се може закључити да је Приједор један од најразвијенијих културних центара у Босни и Херцеговини. То потврђују и бројне манифестације из области културе и умјетности: Међународни фестивал хорова „Златна вила“, Међународни фестивал позоришта „Златна вила“, Ревија дјечијег хорског пјевања „Мала Вила“,  Ликовна колонија „Сретен Стојановић“, Међународни конкурс радова на папиру, Фестивал цртежа и музике и Приједорско љето културе.Са циљем чувања  успомене на страдање народа Козаре и Поткозарја у Другом свјетском рату, у Пријдору и на Козари се од 1964. године одржавају Књижевни сусрети на Козари.