Увод

 

Књижевни сусрети на Козари су једна од највећих и најстаријих књижевних манифестација у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Први Сусрети, под називом Скуп младих писаца Босне и Херцеговине „Козара 64“ одржани су од 21. до 28. јула 1964. године на Мраковици. Због паузе од 1992. до 2001. године, Сусрети се ове године одржавају по 47. пут. Током више од пола вијека постојања Сусрети су мијењали називе и организаторе, али су се главни програми увијек одржавали на Козари и у Приједору.

На иницијативу Општинског комитета Савеза омладине Приједор, од чланова литерарних секција приједорских средњих школа, у фебруару 1964. године, основан је Клуб младих писаца „Петар Кочић“ Приједор. Предсједник Клуба је био Владимир Крчковски, ученик Гимназије „Есад Миџић“, а секретар Стеван Тонтић, из Санског Моста, ученик Учитељске школе у Приједору. Немјерљив рад и ентузијазам чланова Клуба већ је у првој години резултовао организовањем Скупа младих писаца Босне и Херцеговине. Скуп је организован поводом 27. јула, дана устанка у БиХ, а одржан је у шаторском насељу на Мраковици. На овом ембриону данашњих књижевних сусрета на Козари учествовали су млади пјесници: Миле Мутић, Владимир Крчковски, Жељко Ружичић, Стево Аџић, Драгиша Рашић, Аида Сушић, Соња Крчковски, Ранко Вејновић и Мехмед Мехмедовић, сви из Приједора; Живана Томаш, Милена Томаш, Босиљка Кескеновић, Рада Родић, Зијад Бећиревић, Миле Тривић, Русмир Карат и Срђо Балабан из Босанске Дубице; Стевка Козић, Ранко Прерадовић и Милош Милојевић из Бањалуке; Божо и Радослав Милошевић из Требиња; Радослав Братић из Билеће и Авдо Мујкић из Лукавца. У организацију првих Сусрета, Клуб младих писаца „Петар Кочић“ је имао највећу подршку од ОК СО Приједор, а већ на наредним Сусретима прикључили су се и покровитељи, прво Фабрика целулозе и папира Приједор, па онда и Рудник жељезне руде Љубија, који је био покровитељ Сусрета све до 1991. године. Од 1966. године у организовање Сусрета укључила се и Културно просвјетна заједница Приједор.

Од 1964. године до данас, Књижевне сусрете на Козари карактеришу три периода који се разликују и по облику организовања и по концепцији. У период од 1964. до 1973. године  на Козари су се окупљали млади писци и Сусрети су носили назив Скуп младих писаца БИХ „Козара“; од 1974. до 1992. године на Козару долазе најеминентнији писци тадашње Југославије и Сусрети су се одржавали под називом Сусрет књижевника Југославије на Козари.

Од 2001. године, Сусрети добивају назив Књижевни сусрети на Козари и  окупљају књижевне ствараоце српског језичког подручја. Од 1978. године Сусрети додјељују своју књижевну награду „Скендер Куленовић“ а од 2002.    године додјељује се и „Књижевни вијенац Козаре“ за животно дјело. Први добитник награде „Скендер Куленовић“ је Бранко Ћопић, а „Књижевног вијенца Козаре“  Стеван Раичковић. Од 2001. године, извршни организатор и покровитељ Књижевних сусрета на Козари је Град Приједор.