Приједор је варошко насеље новијег доба, чија је ближа околина била насељена још у давна времена праисторије, крај саме ријеке Сане. На ширим просторима града евидентирана су налазишта римских и средњевјековних насеља. У околини Љубије пронађени су бројни споменици из римског доба који свједоче о насеобинама из тих времена и производње гвожђа, као и подаци да се гвоздена руда са приједорских копова, претопљена у топионицама, користила за ковање оружја римских легионара.
Приједор се први пут спомиње у документима крајем 17. вијека у писмима грофа Адама Баћанија за вријеме тзв. Бечког рата ( 1683 – 1699). Веома брзо Приједор је постао значајан трговачко – занатски центар захваљујући римским путевима и пловности ријеке Сане,као и првој жељезничкој прузи изграђеној 1873. године.
Епидемије куге и колере нису заобишле ни наш град, као ни велики пожар ( 1882. године) у којем је град потпуно изгорио, па су аустријске власти 1901. године донијеле први урбанистички план по којем је Приједор изграђен као савремено насеље.
Данас, Приједор је развијен урбани, трговински и индустријски центар, а уједно и добар домаћин неким познатим свјетским као и компанијама из Босне и Херцеговине. Према посљедњем попису становништва 2013. године, на подручју града Приједора је регистровано 97.588 становника. Приједор је трећа највећа локална заједница у Републици Српској, послије Бања Луке и Бијељине, и седма највећа локална заједница у Босни и Херцеговини.