Предавање о књижевним особинама Вуковог „Српског рјечника“

У склопу програма овогодишњих Сусрета на Козари синоћ је проф. др Горан Максимовић, историчар књижевности и професор Универзитета у Нишу одржао предавање на тему „Српски рјечник Вука Ст. Караџића у историји и поетици српске књижевности“ у Читаоници приједорске Библиотеке.  Захваљујући Вуку Срби су добили јасан језик са правилима, граматиком и фонетским правописом. Професор Максимовић је подсјетио на два издања Рјечника, односно прво из 1818. године који је имао 26.270 ријечи, док је друго издање из 1852. године имало 47.500 ријечи.  У изради првог издања Рјечника Вуку је помогао Јернеј Копитар, а Ђура Даничић приликом рада на другом издању.

„У Вуковом Рјечнику присутно је неколико слојева, митолошки и прасловенски, предхришћански или пагански, хришћански и оријентални слој значења. Рјечник свједочи о националној култури и животу Срба у прошлости,  али је истовремено и љетопис књижевних врста.  Мидораг Поповић је избројао 42 шаљиве приче и анегдоте, што нам говори да Рјечник није само лингвистичко дјело него и енциклопедија народних обичаја, вјеровања, живота уопште. Обилазећи српске земље,  Вук је, наиме, поред сваке ријечи додавао и легенде о мјестима, скаске, епске и лирске пјесме, загонетке, записе…“,  рекао је професор Максимовић.

Као и сваки реформатор, и Вук Караџић је имао своје противнике, који су покушавали да спријече штампање рјечника јер би то потврдило да народни језик има потенцијал да буде књижевни језик. Митрополит Стратимировић је убиједио штампарије у Бечу да онемогуће штампање, али захваљујући Копитару који је знао за штампарију у власништву јерменских свештеника, Вуков први Српски рјечник угледао свјетло дана далеке 1818. године.  Подсјећајући на завјештање Вука Ст. Караџића да је „језик  хранитељ народа. Докле год живи језик једнога народа, живи и сам народ. Док га поштујемо, њиме говоримо и пишемо, дотле живи и народ, може се међу собом разумети и умно сједињавати, не прелива се у други и не пропада“, професор Максимовић је на крају предавања закључио да смо у данашњем времену свеопште политизације језика на нашим просторима више него икад обавезни да чувамо и бранимо оно што нам је велики Вук Ст. Караџић оставио.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You must be logged in Log in »